Uticaj agresivne vožnje na nastanak saobraćajne nezgode

Vozačka agresija je oblik ponašanja sa kojim se svako od nas susreće svakodnevno, bilo kao učesnik u saobraćaju ili posmatrač odvijanja saobraćaja. Fizički sukob, svađa, psovanje, prekomerna upotreba sirene, škripa guma, nepristojne gestikulacije. Sve su ovo društveno neprihvatljiva ponašanja putem kojih se ispoljava vozačka agresija.

Rizična su sva ona ponašanja u saobraćaju kojima se dovode u opasnost zdravlje, život i ugrožavaju društvene vrednosti. Rizične situacije jesu one kojima može doći do kršenja saobraćajnih propisa i pravila, nastanka saobraćajne nezgode i eventualnog stradanja lica.

Zašto i kako dolazi do ovakvog ponašanja je pitanje na koje treba da daju odgovor psihijatri, psiholozi i psihoanalitičari.

Vozačka agresija može biti reakcija na nasilničko (agresivno) ponašanje drugih učesnika u saobraćaju. U ovim situacijama dolazi do pojave besa zbog ponašanja drugog vozača kojim je izvršeno nasilje i iznuđena radnja u saobraćaju. Vozačka agresija ipak može biti uzrokovana i nekim drugim unutrašnjim faktorima (crte karaktera, vaspitanje, kultura…). U trenutku nastanka besa veliki broj učesnika u saobraćaju ne poseduje mogućnost samokontrole, kao ni mogućnost sagledavanja objektivne slike o sebi i drugim učesnicima u saobraćaju.

Prema podacima Nacionalne administracije za bezbednost na putevima (NHTSA), agresivna vožnja je uzrok nastanka jedne trećine svih saobraćajnih nezgoda u Sjedinjenim Američkim Državama.

Iz navedenog se može zaključiti da je od velike važnosti da se prilikom prvih kontakata sa vožnjom, mladi vozači nauče da su nasilnička vožnja i bes, odnosno agresivno ponašanje, nešto čemu nema mesta u bezbednom i normalnom učestvovanju u saobraćaju. 

Na sajtu polovniautomobili.com sprovedena je zanimljiva anketa sa preko 10.000 ispitanika o agresivnoj vožnji na teritoriji Srbije. Rezultati su više nego zanimljivi i ovde ću samo predstaviti deo ankete.

izvor: polovni automobili.com

Najveći broj učesnika u istraživanju kao najopasniji oblik ponašanja u saobraćaju naveo je nepoštovanje saobraćajnih propisa i prolazak na crveno svetlo (29% ispitanika), kao i nasilničku vožnju - vozači koji su u žurbi, nestrpljivi ili negde kasne (26% ispitanika).

Skoro svaki šesti ispitanik smatra da je najopasniji oblik ponašanja kada se vozač naglo prestroji ili "iseče" drugo vozilo, bez ikakve signalizacije, dok svaki sedmi ispitanik smatra da je najveća opasnost prebrza vožnja.

Ukoliko posmatramo učestalost ovih vrsta ponašanja, većina ispitanika (čak 65%) susreće se sa njima svakodnevno. Sa opasnim ponašanjima u saobraćaju oko 22% učesnika susreće se nekoliko puta nedeljno. Ostatak ispitanika (13%) sa ovakvim vidom ponašanja susreće se jednom nedeljno, dva do tri puta mesečno, jednom mesečno ili ređe od jednom mesečno.

izvor: polovniautomobili.com

Svaki drugi ispitanik smatra da je najlošija navika vozača razgovor mobilnim telefonom tokom vožnje. Nepoštovanje saobraćajnih znakova problem je za 24% ispitanika, koji su primetili ovu lošu naviku kod drugih vozača, kao i nepoštovanje pešaka u saobraćaju (12%). Svaki deseti ispitanik kao lošu naviku naveo je blokiranje vozila na parkingu. Mali broj ispitanika (6%) primetio je da je drugim vozačima pažnja usmerena na neku drugu aktivnost poput čitanja novina ili šminkanja. Najmanje primećene loše navike su vožnja mlađih osoba na prednjem sedištu (2%) i vožnja bez vozačke dozvole (1%).

Šta je nasilnička vožnja?

Zakon o bezbednosti saobraćaja je iz tog razloga prvi normativni akt koji je prepoznao da postoji problem sa ovakvim ponašanjem vozača pa je predvideo kao kažnjivo ponašanje – nasilničku vožnju.

Nasilnička vožnja je postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju.

Pod nasilničkom vožnjom smatra se:

kada dva ili više puta prođete kroz crveno na semaforu za manje od 10 minuta

 kada pretičete kolonu vozila pri čemu prelazite ili se krećete po punoj liniji

kada vozite u naselju brzinom koja je za više od 90 km/h veća od dozvoljene ili van naselja brzinom koja je za više od 100 km/h veća od dozvoljene

kada vozite sa više od 2,0 promila alkohola u krvi

Šta u saobraćaju najčešće izaziva bes kod vozača?

naglo presecanje putanje kretanja

spora vožnja

zaustavljanje i parkiranje u saobraćajnoj traci

"pribijanje" u zadnji deo auta

zauzimanje parking mesta

naglo kočenje

zaustavljanje saobraćaja radi sprovođenja sopstvene nedozvoljene radnje

prekomerna upotreba sirene

Nema vozača koji se upravljajući autom nije naljutio zbog nekog ponašanja drugog učesnika u saobraćaju, što rezultati sprovedene ankete i pokazuju. Ipak, osim trenutnog stresa nastalog ovakvom situacijom u kojoj smo iznenada morali da reagujemo na nečije ponašanje u saobraćaju, ovo ne bi smelo da prouzrokuje našu dalju razdraženost i da nas uvede u agresivno ponašanje.

Evo par saveta za bezbedno i prihvatljivo ponašanje u saobraćaju:

Primarno je da uskladite vožnju sa pravilima saobraćaja i da se kulturno ponašate u saobraćaju. To znači da bi trebalo da se uzdržite od nasilnog, bezobzirnog i bezobraznog ponašanja u vožnji i tako sprečite stvaranje gneva kod ostalih vozača.

Primer: Ako stojite na semaforu i shvatite da ste pogrešili saobraćajnu traku, te da treba da se prestrojite pokušajte da umesto naglog ubacivanja ispred vozača u susednoj traci, ostvarite kontakt sa njim i da ga zamolite da vas propusti – teško da će vas odbiti.

Ako pogrešite – izvinite se.

Ovakvim ponašanjem možete u velikoj meri uticati na smanjenje tenzije i razvoj negativnih emocija kod drugih vozača koji su "oštećeni" vašim pogrešnim postupkom.

Ako pogreši drugi vozač – prvo i najvažnije – odreagujte tako da ne dođe do ugrožavanja bezbednosti saobraćaja. Nakon toga bez obzira da li vam se izvinio, pokušajte da prihvatite da je neko jednostavno napravio grešku. Što pre vratite misli na vaš dalji put umesto na jurenje drugog vozača da mu na sledećem semaforu "očitate lekciju".

Ako primetite agresivnog vozača pokušajte da izbegnete produžavanje kontakta sa njim. Ignorišite ih i ostanite koncentrisani na vašu vožnju. Ako ste pod stresom zbog neprijatne situacije u kojoj ste učestvovali, zaustavite se na kratko. Izađite iz kola ili porazgovarajte sa saputnikom o nekoj drugoj temi – misli ćete usmeriti ka drugim stvarima i postići ćete emocionalnu ravnotežu.

Budite relaksirani tokom vožnje:

nemojte voziti u stanju nervoze

krenite uvek na vreme

slušajte prijatnu muziku

što više učinite uslove u kabini prijatnim za vas (miris, temperatura…)

Najvažnija je bezbedna vožnja i izbegavanje svake situacije koja nije vredna potencijalnih posledica koje može da prouzrokuje.

Agresivno ponašanje, kako je navedeno, može da se prekine: omogućavanje vozaču da se uključi u gust saobraćaj, pokazivanjem zahvalnosti za pokazanu uljudnost - kontaktom očima, osmehom, gestom rukom i izvinjenjem ako nekome smetamo.

 

Igor Velić, master inž. saobraćaja

Literatura

1. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, Službeni glasnik RS", br. 41 od 2. juna 2009, 53 od 29. jula 2010, 101 od 30. decembra 2011, 32 od 8. aprila 2013 - US, 55 od 23. maja 2014, 96 od 26. novembra 2015 - dr. zakon, 9 od 5. februara 2016 - US, 24 od 26. marta 2018.

2. Priručnik za licenciranje kadrova u procesu osposobljavanja kandidata za vozače, Agencija za bezbednost saobraćaja,Beograd 2012. godine.

3. www.polovniautomobili.com/auto-vesti/aktuelno/2447/agresivna-voznja-u-/a...

Igor Velić

Igor Velić, master inženjer saobraćaja, rođen 1986. godine u Boru. Završio je Saobraćajni fakultet u Beogradu gde je 2010. godine diplomirao na odseku za drumski i gradski saobraćaj i transport, dok je 2012. godine masterirao na modulu bezbednost drumskog saobraćaja. Saobraćajnim inženjerstvom i...